Letnje računanje vremena 2026: Kada se pomeraju satovi i kako da se pripremite na vreme
Kazaljke na satovima u 2026. godini biće pomerene nešto ranije nego prethodne godine. Letnje računanje vremena počeće u noći između subote i nedelje, 29. marta 2026. godine.
Iako se mnogima čini da se datum svake godine „menja bez jasnog pravila“, u pitanju je ustaljena praksa koja se primenjuje već dugi niz godina širom Evrope.
U nastavku saznajte zašto dolazi do promene datuma, kako se tačno pomeraju satovi, kako to utiče na organizam i na koji način možete da se lakše prilagodite novom ritmu.
Zašto se datum pomeranja sata razlikuje iz godine u godinu?
Razlog nije nova politička odluka niti izuzetak, već unapred definisano pravilo koje važi u državama Evropske unije, a primenjuje se i u Bosni i Hercegovini, kao i u drugim evropskim zemljama.
Letnje računanje vremena uvek počinje poslednje nedelje u martu, dok se na zimsko računanje vremena prelazi poslednje nedelje u oktobru.
Pošto se raspored dana u nedelji svake godine menja, menja se i tačan kalendarski datum poslednje nedelje u mesecu. Tako poslednja nedelja u martu može pasti 29, 30. ili 31. marta.
U 2026. godini poslednja nedelja u martu je 29. mart, zbog čega će satovi biti pomereni dan ranije nego 2025. godine, kada je prelazak bio 30. marta.
Kako se pomeraju kazaljke?
Prelazak na letnje računanje vremena dogodiće se u noći 29. marta 2026. godine.
U 2 sata ujutru kazaljke se pomeraju unapred na 3 sata. To znači da se „gubi“ jedan sat sna, ali dan postaje duži, sa više dnevnog svetla u večernjim satima.
Jednostavno pravilo za pamćenje glasi:
- U martu se sat pomera unapred.
- U oktobru se sat pomera unazad.
Većina savremenih uređaja, poput mobilnih telefona i računara, automatski prilagođava vreme, ali je preporučljivo proveriti ručne satove, zidne satove i kućne uređaje.
Kako prelazak na letnje računanje vremena utiče na organizam?
Iako se pomera samo jedan sat, organizmu je često potrebno nekoliko dana da se prilagodi novom režimu. Promena može uticati na biološki ritam, kvalitet sna i nivo energije.
Najčešće reakcije uključuju:
- osećaj jutarnjeg umora,
- blagu nesanicu,
- smanjenu koncentraciju tokom prvih dana,
- razdražljivost ili pad energije.
Ove promene su uglavnom kratkotrajne i prolaze kada se organizam prilagodi novom ritmu.
Saveti za lakše prilagođavanje
Da biste ublažili efekat promene vremena, možete primeniti nekoliko jednostavnih koraka:
1. Postepeno pomerajte vreme odlaska na spavanje
Nekoliko dana pre promene, idite na spavanje 15–20 minuta ranije.
2. Smanjite izlaganje ekranima pred spavanje
Izbegavajte telefon i računar bar sat vremena pre odlaska u krevet.
3. Provedite više vremena na dnevnom svetlu
Jutarnja šetnja ili boravak napolju može pomoći telu da se brže prilagodi.
4. Održavajte rutinu
Redovni obroci i fizička aktivnost pomažu stabilizaciji unutrašnjeg ritma.
Male promene u navikama mogu značajno olakšati prelazak na letnje računanje vremena.
Da li će sezonsko pomeranje sata biti ukinuto?
Već godinama se u Evropskoj uniji raspravlja o mogućem ukidanju sezonskog pomeranja sata. Iako su sprovođene javne rasprave i razmatrane različite opcije, pravilo za sada ostaje na snazi.
To znači da će građani i 2026. godine ponovo prilagođavati svoje satove – u martu unapred, a u oktobru unazad.
Zaključak
Letnje računanje vremena 2026. godine počinje 29. marta, kada se kazaljke u 2 sata ujutru pomeraju na 3 sata.
Iako promena može doneti kratkoročnu nelagodnost zbog gubitka jednog sata sna, duži dani i više svetla u večernjim satima mnogima predstavljaju prednost.
Ako se unapred pripremite i postepeno prilagodite ritam spavanja, prelazak na letnje računanje vremena može proći gotovo neprimetno – uz minimalan stres i bržu adaptaciju organizma.
