Krastavac (Cucumis sativus) je jednogodišnja zeljasta biljka koja se koristi za ulepšavanje i osvežavanje lica, protiv bolesti želuca i creva, upala kože, svraba, ujeda insekata, za lečenje mokraćnih kanala, šećerne bolesti, čišćenje krvi, bolji rad bubrega, kožni osip, čireve, spoljne hemoroide…

Prilično je rašireno mišljenje da krastavac nema nikakvu hranljivu vrednost (u njemu je neznatno prisustvo belančevina (0,6%), masti (0,1%), a tek nešto više ima ugljenih hidrata (3,2%)) i teško da ćete naći namirnicu sa manje kalorija (100 grama krastavaca sadrži samo 58 kJ ili 14 kcal). Ipak, znatno mu je veća ukupna količina mineralnih sastojaka, i to oko 400 mg u 100 grama. Od toga oko polovinu čini kalijum (160 mg u 100 grama). Ostalo su kalcijum, fosfor, natrijum, gvožđe, mangan i jod. Visoki procenat kalijuma i mali procenat natrijuma daje krastavcu izuzetno delotvorno svojstvo. Da bi se ono sačuvalo, krastavac se ne sme soliti.

Mnoge domaćice krastavac za salatu najpre naseku i posole pa ocede sok koji se izluči. To je, međutim, sasvim pogrešno, jer se upravo u soku nalaze njegovi najvažniji sastojci. Salatu od krastavaca treba, dakle, uvek pripremati neposredno pre jela, jer se tako najbolje iskorišćavaju biološke vrednosti ove namirnice.

Krastavac je korisno jesti i u sirovom stanju, bez ikakvih dodataka ili, u najgorem slučaju, iseckati na kockice i pomešati sa kiselim mlekom ili jogurtom, peršunom i belim lukom (tarator).

Pošto rastvara mokraćnu kiselinu, krastavac se preporučuje osobama s kamenom u bubrezima i mokraćnom mehuru. Čaj od krastavca za bubrege i mokraćne organe priprema se tako što se iz zrelih (žutih) krastavaca izvade semenke, operu se i dobro osuše. Zatim se u 2 decilitra vode kafena kašika semenki kuva oko 10 minuta. Čaj se pije na prazan stomak.

Podstičući izlučivanje vode, krastavac potpomaže i izlučivanje otrovnih sastojaka iz organizma, pa bi trebalo da ga jedu žene koje pate od celulita. Sirov krastavac reguliše rad creva, pa tako i probavu. Snižava šećer u krvi, pa se preporučuje i dijabetičarima i kao dijetalna hrana osobama sklonim gojenju. Nezdravo je koristiti ga pre nego što sazri (kad požuti i postane gladak smatra se zrelim) jer izaziva nadimanje i teško se vari.

Pored toga što je zdrav i osvežava, krastavac se koristi i u kozmetici, za ulepšavanje i osvežavanje kože lica.

• Zaustavlja starenje – zbog velike količine vitamina E, pogotovu u kori, štiti kožu od
  slobodnih radikala koji razaraju ćelije i ubrzavaju starenje.
• Zateže kožu – pošto sadrži i silicijum u tragovima, zateže vezivno tkivo – pa tako i lice.
• Jača kožu – podstiče stvaranje kolagena u organizmu, a bez te supstance nema zategnute i zdrave kože.
• Čisti kožu – krastavac sadrži značajnu količinu mineralnih soli, uključujući i cink, koji je efikasno sredstvo za čišćenje kože. Isecite krastavac na kolutove, rasporedite ih po licu i vratu, a posle 20 minuta uklonite kolutove i nanesite tonik za lice.