Svako ko živi u stalnom stresu rizikuje da pati od sagorevanja. Ali simptomi se javljaju postepeno i oboleli često ne primećuju bolest sve dok nije već prekasno. Tako ćete prepoznati znakove upozorenja i pobeći iz začaranog kruga.
Stalno umorni, napeti i iscrpljeni? Svako ko se redovno oseća ovako mogao bi da bude među 87 odsto Nemaca koji se osećaju pod stresom u svakodnevnom životu – jedan od najvećih pokretača sindroma sagorevanja.
Šta je izgaranje?
Naziv ovog sindroma, koji je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) 2019. godine prepoznala kao bolest, govori sve za obolele.
Ime dolazi od engleskog glagola „to burn out“, što znači „izgoreti“.
Pacijenti su u stanju (emocionalne) iscrpljenosti, koje karakteriše nedostatak motivacije ili učinka. Pre nego što dođe do velikog praska, bolest se polako razvija mesecima ili godinama i pogađa ljude svih uzrasta i društvenih klasa.
Sindrom sagorevanja ne pogađa samo top menadžere koji su pod stalnim stresom, već i sve one čiji je nivo stresa trajno previsok.
To mogu biti preopterećene majke, sportisti ili učiteljice, ali i osobe koje brinu o svojim bližnjima.
Brze činjenice o izgaranju
- Povećana fizička i emocionalna iscrpljenost i bezvoljnost su uzročni znaci sagorevanja
- Svako može da pati od sagorevanja, a ne samo menadžeri
- Granica između sagorevanja i depresije može biti zamagljena, a oni koji su pogođeni treba da se obrate psihologu ili psihijatru na prve znakove
Izbegavanje stresa i učenje i primena tehnika opuštanja mogu sprečiti sagorevanje ili podržati zarastanje
Uzroci izgaranja
Intenziviranje rada, pritisak spolja, prevelika očekivanja od sebe Ne postoje tačne brojke, ali stručnjaci potvrđuju: sindrom sagorevanja je masovna pojava.
Pronova BKK procenjuje da svaka deveta osoba u Nemačkoj pati od toga. Mentalni poremećaji su sve češće razlog nesposobnosti za rad.
„Ljudi su prvenstveno negativni mislioci. Ovo ima biološkog smisla, barem je nekada bilo“, objašnjava dr. Rita Trettin, specijalista neurologije i psihoterapeut sa praksom u Hamburgu.
Od pamtiveka, naša čula i mozak su bili prilagođeni da signaliziraju opasnost. Pukotina u šikari pokreće pravu hormonsku kaskadu.
Adrenalin i hormon stresa kortizol preplavljuju telo, izazivajući ubrzano disanje i rad srca, povišen krvni pritisak i napetost – stvara se spremnost na bekstvo ili borbu, polisa životnog osiguranja u kamenom dobu.
A danas? Odloženi vozovi i grdnja od strane šefa nisu opasni po život, ali izazivaju istu reakciju na stres kod mnogih ljudi. A ponekad i stotine puta u jednom danu. Dugoročno, ovo može dovesti do sagorevanja.
Izgaranje: Ovo su simptomi
Mnogi ljudi koji pate od sagorevanja primećuju jedno posebno na početku bolesti: njihove baterije su prazne.
Nedostatak motivacije, umor i iscrpljenost samo su neki od simptoma koji se mogu javiti. Pored toga, javljaju se problemi sa pamćenjem i koncentracijom, nesanica, promene raspoloženja, glavobolja, nezainteresovanost za posao i porodicu, razdražljivost i osećaj da više ne možete nikome da delite pravdu.
Pošto su simptomi veoma slični simptomima depresije, neki stručnjaci takođe nazivaju sagorevanje depresijom.
Razvoj bolesti može se podeliti u nekoliko faza.
U početku su pogođeni još uvek u toku, veoma su efikasni i aktivni, ali i agresivni.
Vremenom, pogođeni postaju sve nezadovoljniji, opterećeni su svojim radnim i društvenim obavezama, postaju sve agresivniji i kvalitet njihovog rada opada.
Oni stvaraju distancu između sebe i njihovo interesovanje za prijatelje i posao takođe se smanjuje.
U završnoj fazi dolazi do snažnog pritiska za nastup, beznađa, napada panike i potpune iscrpljenosti, a pogođeni shvataju da im je potrebna stručna pomoć da bi izašli iz začaranog kruga.
Kada treba da posetite doktora?
Ako vi ili vaša porodica, prijatelji ili poznanici primetite simptome koji traju duže vreme i koji mogu ukazivati na sagorevanje, vaša prva tačka kontakta treba da bude porodični lekar.
Ova osoba može odlučiti da li upućivanje na specijaliste ima smisla, to je obično psihijatar, psihoterapeut ili psiholog.
Pošto granice između sagorevanja i depresije mogu biti zamagljene, oboleli bi svakako trebalo da se konsultuju sa lekarom.
Lečenje sagorevanja
Svako ko je shvatio da je upao u zamku sagorevanja obično treba stručnu pomoć.
Psihoterapija može pomoći pacijentu da prepozna kako uzroke bolesti, tako i vezu između načina života i mentalnog zdravlja.
Zajedno sa terapeutom mogu se osmisliti putevi za izlazak iz začaranog kruga, koji se prvenstveno tiču načina života.
U zavisnosti od težine bolesti, moguća je ambulantna terapija, boravak u dnevnoj klinici ili stacionarni boravak u psihijatrijskoj bolnici.
Psiholog takođe odlučuje da li terapija treba da bude podržana lekovima (obično antidepresivima).
Pored terapije, za pacijenta je najvažnija promena načina života – odnosno smanjenje stresa i sprečavanje pritiska pre svega.
Oni koji su pogođeni treba da nauče da slušaju sebe i signale svog tela.
Redovne vežbe meditacije i opuštanja kao što su progresivna relaksacija mišića ili autogeni trening, ali i joga pomažu da se smirite.
Stresove na poslu i privatnom životu treba izbegavati koliko god je to moguće, ali i naučiti kako da se nosite sa njima.
Konačno, subjektivna procena situacije često izaziva stres. Ako promenite svoje misaone obrasce, možete ostati smireniji čak iu stresnim situacijama.
Ostavite odgovor