Vreme prolazi brže kako starimo jer mozak obrađuje manje novih utisaka. Naučnici objašnjavaju ovaj fenomen.
Da li i vi mislite da je ova godina proletela? Bio je samo januar, zar ne? Dok je u detinjstvu godina izgledala kao pola večnosti, kako starimo vreme kao da neumoljivo juri.
Studija psihologa Rut Ogden pokazuje da mnogi odrasli smatraju da Božić svake godine dolazi brže. U Iraku ljudi slično osećaju Ramazan.
Naučnici imaju neverovatno objašnjenje zašto vreme prolazi brže kako starimo. Reč je o količini iskustava i njihovoj percepciji.
Zato se vreme u detinjstvu vuče zauvek
U detinjstvu vreme sporije prolazi jer je svako iskustvo posebno. Prvi dan škole, učenje novih igara ili otkrivanje novih mesta izazivaju mozak. Deca doživljavaju svet u živopisnim slikama. Adrijan Bejan, profesor mašinstva, objašnjava: „Naš mozak registruje promene.
Naš mozak skladišti nove utiske kao uspomene. Zbog toga nam vreme izgleda sporije. Deca svakodnevno doživljavaju mnogo novih stvari. Zato im se godina čini kao pola večnosti.
Zašto vreme brže prolazi u starijoj dobi
Kako starimo, naše navike se menjaju. Postajemo ugodniji i imamo manje novih stvari za učenje. Ovo čini da vreme prolazi brže.
Adrijan Bejan kaže: „U odraslom dobu naš mozak dobija manje novih utisaka nego u mladosti. Zato vreme doživljavamo kao da brže prolazi.”
Kako rutine „skraćuju“ vreme
Mnogi odrasli imaju monoton svakodnevni život. Oni rade istu stvar iznova i iznova bez razmišljanja. Time se izbegavaju novi utisci. Ovo objašnjava zašto odrasli često misle da je život odraslih dosadan.
Sećanja na posebna vremena, kao što su putovanja ili važni događaji iz života, traju duže jer izazivaju više utisaka i emocija u mozgu. „Kada se osvrnemo na vremena puna novih iskustava, vreme se čini rastegnuto jer ima mnogo uspomena“, kaže Bejan.
Nova iskustva produžuju vreme
Možete svesnije da doživite vreme tako što ćete redovno napuštati svakodnevnu rutinu. Nova iskustva poput učenja instrumenta, pohađanja časa plesa ili putovanja u nepoznati grad stimulišu mozak da obradi više utisaka. Ovo čini da se vreme oseća ispunjenije i subjektivno ga doživljava kao da sporije prolazi.
Čak i male promene u svakodnevnom životu pomažu: novi put do posla, drugačiji sportski čas ili novi recepti u kuhinji. Prema Adrijanu Bejanu, mozak skladišti više informacija kada postoji raznolikost.
Svesnost kao sredstvo protiv žurbe vremena
Možete naučiti da svesnije koristite svoje vreme. Kada se fokusirate na male trenutke, vaša čula postaju oštrija. Ovo se odnosi na svakodnevne stvari poput prve jutarnje kafe, ali i na ljude na ulici ili muziku. Sve ovo pozitivno utiče na mozak.
Meditacija i slične prakse pomažu da se manje razmišlja o prošlosti ili budućnosti. To vam omogućava da svesnije doživljavate svakodnevni život i imate osećaj da se vreme ponovo rasteže.
Ostavite odgovor