DECA SVE GOJAZNIJA - epidemija gojaznosti proširila se iz Amerike u Evropu

Vlade većine evropskih zemalja i udruženja za zaštitu potrošača traže izmene zakona o reklamiranju brze hrane koja ozbiljno narušava zdravlje u kojoj sve više dece ima višak kilograma. Nažalost, ovoje jedna od retkih oblasti u kojima Srbija ne zaostaje za svetom. U Italiji je gojazno 36 odsto dece, u Grčkoj 30, u Velikoj Britaniji 20 odsto, a kod nas 17 odsto. Širom sveta živi 22 miliona gojazne dece uzrasta do pet godina. Višak kilograma odavno nije samo estetski problem već je i velika pretnja zdravlju jer povećava rizik od srčanih bolesti, hipertenzije i dijabetesa. Upravo zbog ovih alarmantnih podataka vlade većine evropskih zemalja, ali i zvaničnici EU u Briselu, upozorili da će tražiti izmene zakona o reklamiranju brze hrane koju najviše konzumiraju deca i tinejdžeri. Akciju kod nas vode aktivisti Nacionalne organizacije potrošača Srbije koji upozoravaju da u brzoj hrani nema korisnih hranljivih materija, ali zato ima mnogo masti i šećera. Brza hrana je dostupna na svakom koraku i ukusna je, zbog čega deca za ručak radije jedu hamburgere i hot dog umesto supe, mesa i povrća. Oni apeluju na nadležne da izmenama zakona spreče reklamiranje nezdravih proizvoda koji mogu da ostave trajne posledice na zdravlje i životni vek nacije.

Većina osnovnih škola učenicima nudi samo užinu, a đaci koji idu u dnevni boravak imaju i ručak. Navike u ishrani koje deca ponesu iz škole ostaju im za ceo život. Nutricionista Petrica Ružić, predsednik Jugoslovenskog društva za ishranu, kaže da se naši učenici u školi hrane na četiri načina.
- Mali broj dece jede u školi užinu ili ručak, a nekima roditelji daju novac za grickalice i hamburgere, što je najgori način ishrane. Neki roditelji svakodnevno deci pripremaju sendviče, a nažalost imamo decu koja ništa ne jedu tokom nastave.
- Nije dobro da se deca prejedu, jer ne mogu da slušaju nastavu, ali isto tako ne mogu da prate gradivo ni ako su gladna. Zabrinuta sam za zdravlje naše dece jer nemaju pravilnu ishranu u školi, ali i kod kuće. Nepravilnom ishranom uništavamo njihovo zdravlje - upozorava Ružićeva.
Neadekvatna ishrana dovodi do deformiteta kičme, anemije, nedostatka kalcijuma, dijabetesa, rahitisa i triglicerida.
- Deca nemaju mnogo fizičkih aktivnosti, a kroz hranu unose dosta masti i nekvalitetnih ugljenih hidrata. Zbog toga su gojazna ili pothranjena, a malo njih je "između". Sada je vreme gripa, gojazna i neuhranjena deca su neotporna i ne mogu da se izbore sa virusima - upozorava Ružićeva.
Ona naglašava da bi država morala da na sebe preuzme odgovornost kako bismo imali zdravu generaciju u budućnosti.
- Potrebna nam je šira akcija u koju su uključeni državni organi, roditelji i sponzori. Ministarstva zdravlja i prosvete treba da zajedno uvedu zdravu ishranu u škole kao što je to urađeno u predškolskim ustanovama.
- Trebalo bi da se donese zakon koji nalaže da nutricionisti i dijetetičari sastavljaju jelovnike i predlažu namirnice koje deca moraju da jedu. U školama učenici moraju imati bar jedno toplo jelo i mleko ili sok. Roditelji bi plaćali jedan deo troškova, a za ostatak bi se potrudili donatori i sponzori - predlaže nutricionista Petrica Ružić.

Ukinuli obavezni doručak
U naše škole je 1963. godine, po uzoru na Norvešku, uveden modifikovan doručak. Svaka škola je morala učenicima da daje 400 mililitara mleka, parče hleba i komad sira. Međutim, početkom 90-ih taj doručak je izbačen. Izgleda da je ishrana u školama pratila ekonomsku situaciju u zemlji. Pored Norveške, dobar sistem ima i Indija u kojoj svi učenici u osnovnim i srednjih školama imaju jedan kuvani obrok. Pravilnu ishranu učenika je uvela i Velika Britanija uz veliko zalaganje o pomoć čuvenog kuvara Džejmi Olivera-priča Ružićeva.

Bolji su zdravi sendviči
Najbolje je da roditelji deci prave sendviče. Crnu ili integralnu kiflu nek namažu maslacem, stave komad sira, parče paprike, šargarepe ili list kupusa. Ponekad može i šunka. Roditelji mogu da ubace list crvenog kupusa jer će deci biti interesantnije kada je sendvič šaren. Obavezno im za školu treba spremiti sok i jabuku ili neko drugo voće. Tokom ostalih obroka deca treba da jedu ribu, meso, jaja, mleko i mlečne proizvode, puno povrća i voća. Majonez nikako! Čim dete ustane, trebalo bi da popije čašu soka i uzme malo meda.
Ne treba ih pustiti da izađu iz kuće ako nisu nešto pojeli jer u školi se mogu onesvestiti zbog treme. Slatkiše treba izbegavati, ali majke mogu ponekad da naprave kolač, po mogućstvu sa voćem - predlaže - nutricionista Petrica Ružić.
Izvor: Glas-javnosti.co.yu