Kako sprečiti gojaznost kod dece
Za poslednje dve decenije prekomerna telesna težina (gojaznost) poprimila je razmere epidemije XXI veka. Ovo stanje je značajan problem javnog zdravlja, a pogađa kako odrasle tako i decu.
Ispitivanje Svetske zdravstvene organizacije na globalnom nivou, sprovedena 2005. godine govore da je približno milijardu i šesto miliona odraslih umereno gojazno, a oko četiristo miliona odraslih gojazno. Oko dvadeset miliona dece uzrasta od pete godine je umereno gojazno. Gojaznost koja počinje u ranom detinjstvu, obično perzistira i u odrasloj dobi. Procene su da će do 2015. godine, približno dve milijarde i trista miliona odraslih biti umereno gojazno, a više od sedamsto miliona gojazno.
Gojaznost je zapravo posledica disbalansa u kalorijskom unosu i kalorijskoj potrošnji. Razlozi za gojaznost se mogu podeliti u dve velike grupe:
- genetski i
- faktori okoline.
Imajući u vidu da se genetski materijal nije bitnije menjao, a da je poslednjih godina evidentan porast učestalosti gojaznosti, jasno je da dominiraju faktori okoline. Pod faktorima okoline se podrazumeva pre svega moderan način života, koji je zbog rastućih obaveza nametnuo žurbu kao deo životnog stila. Pa tako roditelji posvećuju sve manje pažnje formiranju zdravih životnih navika kod svoje dece.
Na prvom mestu treba istaći da sve više dece jede tzv. brzu hranu, bogatu mastima i šećerom. Ovi obroci su prave energetske bombe i imaju približno 1,5 puta veću energetsku vrednost od domaćeg obroka iste veličine. Ova činjenica je od posebnog značaja zbog tendencije da unos hrane procenjujemo najčešće na osnovu veličine porcije. S druge strane, sve je veća popularnost tzv. "velikih pakovanja i porcija", te se sve češće susrećemo sa natpisima kao "big pack", "jumbo", "XL" i s. Na svakom uglu nalaze se prodajni objekti brze hrane, koji odgovaraju užurbanom životnom stilu. Unos ovakve, nutritivno i energetski neprilagođene hrane, prati i unos hiperkalorijskih napitaka, što sve zajedno šteti organizmu i razvoju.
Takođe, sve više mladih svoje slobodno vreme provodi kući ispred televizora ili kompjutera, igrajući svoju omiljenu videoigricu ili surfujući internetom. Studije pokazuju da su deca koja gledaju televizijski program više od tri sata dnevno u dva puta većem riziku da postanu gojazna od dece koja ispred televizora provode manje od dva sata na dan. Prekomerno gledanje televizijskog programa predstavlja rizik za pojavu gojaznosti na taj način što su ta deca manje fizički aktivna i što uobičajeno "grickaju" dok gledaju TV program ili igraju igricu. Dostupnost televizijskog programa 24 sata dnevno, satelitskog programa, DVD rikordera, kompjutera i interneta doprineli su "sedelačkom" načinu života od najranijeg uzrasta.
Važno je da roditelji shvate da takav način života preko gojaznosti vodi nizu zdravstvenih problema kod njihove dece. Nije samo gojaznost problem koji se ovakvim načinom života javlja, već je naučno potvrđeno da deca koja se slabo bave fizičkim aktivnostima, češće oboljevaju i od respiratornih bolesti, kao što je npr. dečja astma. Roditelji moraju da usmeravaju svoju decu na aktivan i sportski život, koji znači da što više vremena provode u igranju u prirodi ili organizovanim vidovima fizičke aktivnosti u školama i sportskim centrima.
Jasno je i da je za takav pristup potrebna i inicijativa široke zajednice i društva, uključivanjem velikog broja ljudi koji se profesionalno bave psihičkim i fizičkim zdravljem dece: vaspitača, učitelja, nastavnika fizičkog vaspitanja, sportskih trenera, lekara, medicinskih pomoćnika.
