HOLESTEROL

Holesterol je tipični produkt životinjskog organizma, pa se zato javlja u hrani životinjskog porekla, dok ga u biljnoj hrani nema. Posebno bogat izvor holesterola je žumance (jedno kokošije jaje sadrži oko 300 mg), sve iznutrice, riblja ikra, punomasno mleko, meso i mesne prerađevine. Sadržaj holesterola u mesu nije posebno velik, ali ako je svakodnevni deo ishrane, ipak, predstavlja bitan faktor povećanog unosa holesterola hranom.

vrsta namernice		holesterol (mg/100g)
MLEKO	obrano sa 3,6% masti jogurt (3,2% masti) maslac punomasno u prahu kisela pavlaka (10% masti) slatka pavlaka (30% masti) sirni namaz (30% masti) gauda (45% masti) sir Cheddar krem sir	2 14 13 225 109 43 111 50 105 105 110
MAJONEZ		105
MESO	govedina svinjetina teletina jagnjetina	67 121 68 71
IZNUTRICE	srce jetra mozak džigerica pileća džigerica teleća džigerica svinjska	140 270 2000 500 370 260
MESNE PRERAĐEVINE	hrenovke mesni narezak	50 92
TUNJEVINA		31
SARDINE		61
MORSKI RAKOVI		195
ŠKOLJKE		67
SLADOLED		44
JAJE	tvrdo kuvano	274
PIŠKOTE		60

Ne smanjujte previše holesterol
Smanjivanje holesterola je jedan od najboljih načina da se spreče kardiovaskularne bolesti, ali ne treba ga previše smanjivati, jer se može povećati rizik od dobijanja nekih malignih oboljenja, saopštili su naučnici u studiji objavljenoj u SAD.
Američki naučnici su razmotrili 23 već objavljene studije tokom kojih je ispitano više od 40.000 pacijenata koji su uzimali statine - lekove za snižavanje nivoa holesterola u krvi.
"Blagotvorni efekat statina na smanjivanje rizika od kardiovaskularnih bolesti se uopšte ne dovodi u pitanje. Medjutim, snižavanje holesterola uz pomoć statita trebalo bi da bude predmet dodatnih istraživanja", dodaje se u najnovijoj studiji.
Naučnici su naveli da će nastaviti ispitivanje kako bi utvrdili da li je malignitet neželjeni efekat koji izazivaju statini ili posledica niskog holesterola.

Holesterol može biti "loš" i "dobar". Lošim se naziva LDL holesterol jer on prenosi 75% masti (50 % holesterola) krvi i glavni je nosač holesterola. HDL holesterol je "dobar" jer sadrži 50 % proteina i samo 20 % holesterola.
LDL odvodi holesterol u krvne sudove, izazivajući stvaranje ateromatoznog plaka i razvoj srčanih oboljenja. Suprotno tome HDL uklanja holesterol iz krvnih sudova i nosi ga prema jetri gde se on putem žuči izbacuje iz organizma.
Dakle, HDL prenosi "loš holesterol iz cirkulacije u jetru, i time čisti krv od lošeg holesterola i sprečava pojavu ateroskleroze.
HDL holesterol se može povećati na nekoliko načina, pre svega prestankom pušenja, izbegavanjem alkohola i redovnim fizičkim aktivnostima.

Žene imaju više HDL holesterola od muškaraca.

Nikako se ne preporučuje drakonska dijeta već je neophodno da osoba „nauči” zdravo da se hrani.
Najpre iz ishrane treba izbaciti holesterol i „loše” masti (zasićene). Njihov višak doprinosi povećanju nivoa holesterola. Istovremeno, treba povećati unos „dobrih” masti (nezasićenih masnih kiselina) koje ne samo što ne povećavaju holesterol, već ga i smanjuju.