KAKO SE HRANITI KOD POVEĆANIH TRIGLICERIDA

Trigliceridi spadaju u lipide (masnoće), neki primeri čistih triglicerida su maslac, ulje kukuruznih klica, maslinovo ulje, a mogu biti biljnog i životinjskog porekla. Nakon obroka dospevaju u krv, ali su prisutni u krvi i onda kada ne jedemo masne obroke što može biti zbunjujuće – ali  treba znati da se oni jednostavno sintetiziraju iz viška ugljenih hidrata u prehrani.

Najčešći uzrok povišenih triglicerida su: nedostatak fizičke aktivnosti, prekomerna telesna težina, pušenje, preskakanje obroka i konzumiranje količinski velikih obroka.
Povišeni trigliceridi su jedan od najjednostavnih zdravstvenih problema koji su rešivi isključivo prehranom. Za probavu ugljenih hidrata potrebna je sekrecija insulina, koji je jaki stimulans za jetru u kojoj uzrokuje proizvodnju triglicerida - zato, ako želite smanjiti trigliceride u krvi, nužno je smanjiti unos šećera i skroba, odnosno rafiniranih proizvoda od žitarica.

Iz prehrane treba izbaciti sledeću hranu koja povisuje trigliceride:
alkohol: pivo, vino, žestoka pića
zasićene masnoće: životinjske masnoće (loj, maslac), sva pržena hrana, punomasno mleko, sir, kiselo mleko, masno meso, fast food hrana
trans masnoće: hidrogenske biljne masti-margarin, pržena hrana, fast food komercijalne poslastice - kolači, torte, pite krekeri itd.
izbegavati prženu hranu
šećer: koncentrisani izvori šećera - konzumni šećer, med, marmelada, džem, bombone, deserti kao što su torte, kolači, sladoled
pića: voćni sokovi, gazirana pića, sportski napitci, sva zaslađena pića
druga hrana: zašećerene cerealije, voćni jogurt, sportske pločice
skrob i skrobna hrana: peciva, testenina, pirinač, krompir, pizza, kokice, čips (ova hrana se može jesti, ali u malim porcijama zbog skrobne gustoće, poželjno je koristiti integralne oblike namirnica koje sadrže skrob).

U prehranu treba uključiti što više sledeće hrane koja povoljno deluje na sniženje triglicerida u krvi:
hrana niskog glihemijskog indeksa
voće: sveže voće (ne voćni sokovi koji su uglavnom sa povišenom nivoom šećera)
povrće: dnevno se preporučuje konzumiranje 3 ili više porcija svežeg ili smrznutog povrća
hleb i žitarice: izabrati žitarice celog zrna - integralni hleb, krekeri, nezašećerene cerealije za doručak, zobena kaša, u prehranu treba uključiti i druge integralne žitarice kao: amrant, proso, quinou, ječam ili heljdu
vlaknasta hrana: jesti vlaknastu hranu (povrće, integralne žitarice, leguminoze, voće)
proteini: nemasno krto meso, živinsko meso bez kože, jaja i belance, kuvane leguminoze (pasulj, grašak, leća), orašasti plodovi, nisko masni sojini proizvodi; ribu treba konzumirati najmanje dvaput nedeljno
mlečni proizvodi: koristiti mleko sa 1% mlečne masti, jogurte sa manje masnoća, voćne jogurte bez masnoća, sojine prerađevine, sojin sir
masnoće: 1 kašikicu maslinovog ulja dnevno, 1/4 kašikice  orašastog voća (badem, orah, lešnik, kikiriki).

Ostale prehrambene i ne prehrambene mere:
raspored obroka: 3-6 manjih obroka, svaki obrok treba da sadrži najmanje 2 grupe hrane
redovna fizička aktivnost: aerobne aktivnosti (vožnja bicikla, jogging, plivanje, hodanje) u dužini od najmanje 30 minuta, 5 dana u nedelji
smanjiti težinu: za sve osobe koje su prekomerne težine
kontrolisati nivo glukoze u krvi ako imate dijabetes
prestati pušiti

Pročitajte tekst TRIGLICERIDI